moj prvi post i nemrs
Što me je natjeralo da postim i nemrsim, e to ću sada i da vam kažem. Takav sam i što mi je na srcu ja to moram nekom i da reknem. Moj problem je što ja ulazim u detalje, neki kažu da sam malo i pre precizan, tako da možda mnogima i dojadim, eee zato pišem blog. To je uzrok a povod je današnja čajanka kod kolegice Martine. Naime dok smo danas ispijali gorku kavu i pričali o faksu o padovima na ispitu(rijetko prolazimo) ona me presječe sa rečenicom da joj je dosta svega i kako odlazi u hrvatsku gardu. Reko šta? Ona ponovi, ali samo nižim glasom (nešto poput Clinta Estwoda) "da, da, dobro si čuja u hrvatsku gardu". "Misliš vojsku". "Da da to" reće potiho.
Odma sam se uzrujo srknio kavu i naprosto poludio, zato što sam jezik ispurio. Vidila ona odnio vrag šalu pa trkne po slamboš da me smiri a bome da i jezu oladim.
Pa reko: "kako, zašto u armiju što te na to ponukalo"? A ona kao vidila je oglas u novom broju hrvatskog vojnika kako primaju mlade žemske muške građe i apetita. Kao pravi prijatelj pokušo sam je odgovoriti od te sulude ideje. Ali je ona ustrajala i ja sam ubrzo popustio i posvetio se slambošu.
Nekako mi je to sumnjivo ta njena priča ne drži vodu a znam i da ne kupuje "hrvatski vojnik". Tako da me to naprosto izjeda a ne mogu iz nje izvuć pravu istinu, ali vjerojatno su mladi momci u pitanju. Uglavnom kada saznam ja znat će te i vi.